1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
FudbalNemačka

Nasilje u omladinskom fudbalu sve je veći problem

7. jun 2023.

Jedan mladi fudbaler je preminuo, nakon što ga je, posle utakmice u Frankfurtu, po glavi udario protivnički igrač. Stručnjaci uočavaju porast nasilja na omladinskim turnirima u fudbalu, čak i među najmlađima.

Smrt mladog igrača u Frankfurtu, nakon što ga je napao protivnik na fudbalskom turniru, šokirala je Nemačku
Smrt mladog igrača u Frankfurtu, nakon što ga je napao protivnik na fudbalskom turniru, šokirala je NemačkuFoto: Norbert Schmidt/picture alliance

„Posle utakmice često se čuju uvrede. Tu su i ljutiti pogledi kad idete u svlačionicu. Pobednički tim obično provocira.“ Za 14-godišnjeg Elijasa, su provokacije i uvrede kada igra fudbal ili rukomet sasvim normalna stvar. I to je tako već neko vreme. „Počelo je kad sam imao 12 godina“, kaže on za DW. Do sada je, međutim, sve ostajalo na verbalnim uvredama, niko ga nije pretukao. „Ali, i to mogu da zamislim“, kaže.

-pročitajte još: Desničarsko nasilje u školama: počinioci iz komšiluka

A to se i desilo – u Frankfurtu. Na jednom nedavno održanom međunarodnom omladinskom fudbalskom turniru dogodio se fatalni, nasilni incident. Od teških povreda mozga preminuo je 15-godišnji Paul iz Berlina. Mnogi roditelji sada se pitaju koliko je za moje dete bezbedno da igra fudbal? I da li je bilo samo pitanje vremena kada će se tako nešto dogoditi?

Kriminolog: nasilje u omladinskom fudbalu je u porastu

Nemački fudbalski savez (DFB) ima registrovanih više od 24.500 fudbalskih klubova u okviru kojih nastupa skoro 150.000 timova. Svake nedelje održava se veliki broj utakmica, kao i turnira, uključujući i one međunarodne.

Pit Kojzen je portparol jednog turnira koji se tokom Uskrsa održava u Diseldorfu za igrače ispod 19 godina. Kaže da u poslednjih 20 godina, koliko radi u organizaciji turniru, nikada nije imao problema s nasiljem. Igrači tog uzrasta nadaju se da će ući u profesionalni tim i to sebi ne mogu da priušte. Da li to znači da takvi problemi s nasiljem u tom uzrastu više ne postoje? Da li je, dakle, problem u amaterskom fudbalu?

Kriminološkinja Taja Fester koja radi na Univerzitetu i Tibingenu istražuje za DFB upravo tu temu. Poslednjih godina uočila je da se nasilje češće događa u omladinskim ligama: „Nekada je to bio problem uglavnom u muškoj ligi, i među A i B omladincima. Sada su pogođeni mladi C i D. Čak kod onih veoma malih, već postoje sukobi. Tu su posebno problem roditelji i treneri.“

-pročitajte još: Budi muško na Balkanu

Važna uloga roditelja i trenera

Nasilje, dakle, počinje s dečijim fudbalom, gde roditelji i treneri imaju važnu ulogu uzora. Ali, zašto nasilje među mladima u ovom trenutku u toj meri eskalira? Nedostatak kontrole delovanja u afektu i različiti uticaji kao što su video-igrice i virtuelna stvarnost, mogli bi da budu uzroci takvih nasilnih radnji, objašnjava psihološkinja Marion Sulpricio s Nemačkog sportskog univerziteta u Kelnu. U tom uzrastu, deca nisu svesna posledica svog čina – tuče ili npr. udarca nogom u glavu.

Čak i kod najmlađih dolazi do izliva nasilja - doduše uglavnom verbalnih, a i od strane roditelja i treneraFoto: Trygve Finkelsen/Zoonar/picture alliance

Ujedno, mentalne bolesti, uključujući i agresivnost među mladima, porasle su tokom pandemije korone. Uzrast i pol takođe igraju ulogu. Tokom puberteta telo pršti od snage i u mozgu se formiraju nove neuronske mreže, ukazuje Sulpricio.

Kako se tome suprotstaviti? Potrebno je pre svega više pažnje posvetiti ponašanju igrača i uspostaviti kontakt u slučaju nenormalnog ponašanja. „U klubovima sada postoje osobe za zaštitu dece koje vode računa o takvim stvarima“, kaže Sulpricio i naglašava da se mora razviti kultura poštovanja.

-pročitajte još: Nasilje nad decom u japanskom sportu

Prevencija nasilja mora se odvijati na licu mesta

Kriminološkinja Fester smatra da treneri i klubovi moraju mnogo ranije da intervenišu i da postave jasne granice. „U takvim prilikama važno je da postoje ljudi koji smiruju situaciju, a ne da je raspiruju. Posebno bi trebalo što je ranije moguće prekinuti formiranje tzv. ’čopora’. Za to se mora definisati šta je čija nadležnost, odnosno neko mora da bude odgovoran.“

Redari su već sada prisutni na pojedinim amaterskim utakmicama. Pored toga, svaki klub može da uvede i svoj kućni red, a i sudija može da naredi da gledaoci napuste objekat, objašnjava sudija Andreas Kotira. Sa svojih 39 godina sudijskog iskustva razmenio je mnogo ozbiljnih reči s prgavim igračima ili gledaocima. „Prilično brzo prepoznam kada krene da kuva i onda to zaustavljam. Odem tamo i pitam: ’Gde su redari? Molim vas da se pobrinete ovde za red’.“ Tako nešto postaje sve važnije u obuci sudija.

Sudije su često na metiFoto: David Inderlied/dpa/picture alliance

Sudija Kotira odgovornost vidi i u klubovima. Oni bi, kaže, trebalo bolje da obuče svoje igrače i trenere socijalnim veštinama kako bi sprečili nasilje – uključujući i ono usmereno protiv sudija. U pilot-projektu u Bajer Uerdingenu, on je lično upoznao mlađe igrače sa problemima suđenja – „tako da shvate koliko je teško biti sudija“. Prema njegovim rečima, projekat je pun pogodak, a i neki drugi klubovi su već iskazali interesovanje.

U Nemačkoj postoje određeni pristupi prevenciji, ali njihova realizacija često ne uspeva, kritikuje kriminološkinja Fester. Ona traži da DFB kao krovna organizacija po tom pitanju donese smernice. Ipak, smatra, odgovoran je u svakom slučaju klub: „Prava prevencija nasilja mora da se događa na licu mesta.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.