1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
MigracijaNemačka

Koliko izbeglica može da primi Nemačka?

10. april 2023.

Zbog velikog broja izbeglica situacija u nemačkim gradovima je sve napetija. Ministarka unutrašnjih poslova ne želi da ograniči broj izbeglica i ne da više novca. Sindikat policije se pribojava eksplozije nezadovoljstva.

Izbeglice u Brandenburgu
Izbeglice u BrandenburguFoto: Patrick Pleul/ZB/dpa/picture alliance

„Bez zaštite granica, bez gornje granice broja izbeglica, uz istovremeno uskraćivanje dodatnih finansijskih sredstava gradovima - to je opasni koktel koji bi mogao da utiče na naglu promenu raspoloženja u zemlji“, rekao je potpredsednik Nemačkog sindikata policajaca Hajko Tegac u razgovoru za najtiržaniji dnevnik u Nemačkoj, Bild.

Kritikujući nemačku ministarku unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) i to što je odbila - da se uvede gornja granica za prihvat izbeglica kao i da se komunama daju dodatna sredstava za zbrinjavanje izbeglica, rekao je da je onar „očigledno izgubila kontakt s realnošću“.

Zašto vlada odbija zahteve gradova?

Ministarka je rekla da još uvek 80 odsto izbeglica dolaze iz Ukrajine pa je „nemoguće odrediti gornju granicu humanosti“. Ona je isto tako gradove i komune kritikovala zbog njihovog apela za više sredstava za zbrinjavanje izbeglica.

Nensi FezerFoto: Martin Müller/IMAGO

„Čudno mi je što se već početkom aprila govori da novac za ovu godinu nije dovoljan. Savezna vlada je za 2023. pokrajinama i komunama na vreme obećala 2,75 milijardi evra dodatne podrške.“

Ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) takođe je kritikovao gradove i komune zbog toga što su od savezne vlade zahtevali povećanje sredstava za izbeglice. On tvrdi da su gradovi prošle godine ostvarili više poreskih prihoda nego što se očekivali i kaže: „Zapravo bi gradovi mogli finansijski da pomognu saveznom budžetu“.

Lindner je ukazao i na činjenicu da ukrajinske izbeglice od prvog dana primaju puni iznos pomoći za nezaposlene koja se finansira iz saveznog budžeta.

Mislite na decu! Upal kaže ne... piše na transprantu. Ljudi u Meklenburgu protestuju protiv izgradnje novog smeštaja za izbegliceFoto: Bernd Wüstneck/dpa/picture alliance

Protesti protiv smeštaja za izbeglice

Na loše stanje u gradovima sa smeštajem izbeglica žale se iz mnogih krajeva Nemačke.

Tino Šromann (CDU), poslanik u parlamentu pokrajine Meklenburg Prednja Pomeranija rekao je kako mu je neobjašnjivo da ministarka unutrašnjih poslova odbija da uvede gornju granicu broja izbeglica bez obzira na nedostatak stambenog prostora u gradovima i komunama.

Aludirajući na sve brojnije ulične proteste građana protiv izgradnje smeštaja za izbeglice, on je izrazio bojazan da bi situacija „mogla da izmakne kontroli".

„Ako savezna vlada i dalje bude ovako postupala i odnosila se prema ovom problemu, bojim se da ćemo još brže doći u situaciju iz koje se nećemo moći tako brzo spasiti“, rekao je demohrišćanski političar.

I Jens Marko Šerf (Zeleni) poslanik iz Miltenberga u parlamentu Bavarske nema razumevanja za ministarku unutrašnjih poslova: „Imamo nedostatak stanova, vrtića, škola, kurseva jezika i integracije – svega je premalo! Suština je da su izjave gospođe Fezer potpuno neshvatljive. Ona time negira lošu situaciju na terenu."

Migranti pristigli u italijansku luku Bari - mnogima je krajnji cilj Nemačka, 26.03.2023.Foto: Darrin Zammit Lupi/REUTERS

Sa Šolcom u maju

Nemački kancelar Olaf Šolc je za 10. maj sazvao krizni sastanak na kojem bi predstavnici gradova sa saveznom vladom trebalo da razmotre problematiku smeštaja izbeglica - čiji broj se od završetka pandemije ponovno značajno povećao, ne samo zbog rata u Ukrajini.

Posle početka ruskog agresorskog rata u Ukrajini, prošle godine je u Nemačku iz te zemlje došlo oko 1,1 milion izbeglica, od kojih je skoro milion ostalo.

Broj ljudi iz drugih zemalja koji traže zaštitu u nemačkoj takođe je ponovo porastao. Prošle godine podneto je oko 218.000 zahteva za azil, a u januaru i februaru ove godine više od 54.000. - znatno više nego u istom periodu prethodne godine.

A ministarstvo unutrašnjih poslova u Rimu saopštilo je da je u prva tri meseca ove godine čamcima i brodvima do Italije stiglo više od 28.000 ljudi -  to je više od četiri puta više nego u istom periodu 2022. kada ih je bilo nešto više od 6900.

nk,dr(dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi